Zovem se Nemanja Mijailovic,rodjen sam 17.09.1976. u Uzicu, a uzgaivac Bulterijera sam postao 10.5.1991., odnosno 11 meseci kasnije, kada sam kupio svog prvog psa Agu. Njega sam kupio kao odraslog psa (11 meseci) i od tada je Bulterijer postao jedna od glavnih stvari u mom zivotu.

Aga nam je pokazao dosta losih strana loseg postupka sa psima, jer je od pocetka njegovog zivota u nasoj porodici bio veoma lose naravi. Imao je srecu kada smo ga bas mi kupili, inace bi ga po mom misljenju vecina drugih ljudi ili vratila ili ubila. Sve traume koje je doziveo u prvih 11 meseci zivota kod prethodnih vlasnika, prate ga i do danasnjih dana (ali dosta ublazene). Sada je Aga u zasluzenoj penziji i u svojoj 12 godini izgleda veoma dobro. U svojoj izlozbenoj karijeri postao je nekoliko puta prvak Srbije (u to vreme se na prosecnim CAC izlozbama pojavljivalo 10-ak bulterijera). Postao je i srecni tata, uparivsi kerusu mog prijatelja Aleksandra Spasojevica, a sva stenad su prodata u inostranstvo. Kao naknadu za parenje dobio sam stene iz legla keruse po imenu Acid. Uzeo sam zensko stene koje se zove Zaza ( mi je zovemo Didi).

Otac joj je Eartshaker av Rootenstock, rodjena je 13.11.1996.,a njen pravi vlasnik je moja sestra. Didi je postala mladi sampion Jugoslavije, a kasnije i sampion za odrasle. Parila se 3 puta, ali je uspelo samo jedno i to sa psom Tudor Cultured Pearl. U tom leglu sam odgajio cetiri steneta, a pocetno slovo imena je -E-. Dobijene su 2 zenke, jedna je u Kraljevu, druga u Trebinju, i 2 muzjaka od kojih je jedan u Zrenjaninu a iz tog legla sebi sam ostavio muzijaka po imenu Ektor ( mi ga zovemo Brljo).

Brljo se rodio 30.5 2002. pa na prolece 2003. pocinje izlozbenu karijeru. Takodje na prolece planiramo parenje Didi sa Grich Mobi Dikom,psom koji je 2000.godine na Hauck Memorialu zauzeo drugo mesto u svom razredu, a ove 2002. prvo mesto. Primecujete da u tekstu koristim rec "mi", jer veliku pomoc i podrsku u uzgoju ove predobre pasmine imam od devojke, brata, sestre i roditelja.