Prva Istorijat Standard Kosooki YU psi Svetski psi Odgajivači Trening Secanja Oglasi Download Izvestaji Jos izvora O sajtu
  ENGLISH
 

NEODGOJEN ZA BIZNIS

  
  Da li je James Hinks nameravao da odgoji psa za borbu ili psa za izlozbe?  

Ovaj clanak poslao nam je nas saradnik iz Norveske Espen Thygesen. On nam je preneo clanak Kevin Kane, autora knjige "Dzejms Hinks - vrhunski stvaralac" . Clanak prenosimo u celosti.
  U preko 130 godina izvodjenja na izlozbe, Bulterijer je bio predmet mnogih anegdota, prica koje su se prepricavale s kolena na koleno. Nijedan istoricar u proslosti nije uistinu sagledao cinjenice iz 1860-ih u vezi ove rase i gospodina koji je odgovoran za njeno nastajanje, James Hinks-a, rodjenog u Birmingemu. Shvatio sam da je bilo velike konfuzije u vezi prica o rasi iz najranijih dana. Odlucio sam da utvrdim istinu o poreklu Bulterijera koristeci izvore iz 1860-ih kada je James Hinks kreirao ovu rasu. Od onoga sto sam otkrio napisao sam knjigu "James Hinks vrhunski stvaralac". Za neke od dokaza pronasao sam da su kontradiktorni sa tradicionalnom istorijom rase. Anegdote ili price iz proslosti, sa malo dokaza koji ih potkrepljuju naterale bi nas da poverujemo da je James Hinks stvorio Bulterijera u svrhu borbi pasa. Jedan noviji autor cak izjavljuje u svojoj knjizi da Hinks nije bio zainteresovan za izlozbe pasa. Ako je ovo slucaj, zasto je onda svoje bulterijere 82 puta izvodio na izlozbe u periodu od 8 godina. To je u proseku 10 izlozbi godisnje. James Hinks je bio veoma zainteresovan za izlozbe pasa i za izvodjenje svojih bulterijera na iste. On je izlagao 17 razlicitih rasa pasa. Istoricari rase su se zestoko oslanjali na anegdotske dokaze. Ovo je najslabija forma dokaza buduci da se oslanja na izgovorenu rec. Jedna osoba prenosi dokaz drugoj. U takvim okolnostima price dobijaju dramaticne izmene. Najslavnija anegdota je ona u kojoj se Hiksova Puss navodno bori sa drugom zivotinjom ciji je vlasnik Tupper 1862. godine. Rawden Lee, novinar Field-a napisao je tu pricu 1896. godine. Prica ide ovako:
 
 "Neki od starih kuckara govorili su da su psi ove nove rase mekani i da ne mogu da se bore. "Ne mogu?" rekao je Hinks ispred svojih mnogobrojnih londonskih prijatelja na Holborn Repository Show, maja 1862. "Ja mislim da mogu.", "Pa dobro, hajde da organizujemo mec", rece predstavnik stare londonske skole kuckara. Hinks nije imao nista protiv i na mec je izveo svoju kuju Puss. Tog dana ona je osvojila prvo mesto u njenoj klasi za J5 i sanduk sampanjca protiv jednog od kratkonjuhih pasa priblizne tezine. Borba je organizovana na dobro poznatom mestu za takve dogadjaje u Long Acre-u. Puss je trebalo pola sata da ubije svog protivnika, a da bi stvari bile upecatljivije, ona je prosla sa samo par oziljaka na obrazima i vilici, koji su bili jedini znaci borbe. Kada su se utisci o ovome rasirili, iako se u pricu generalno nije poverovalo, osnova za popularnost dugonjuhog psa je postavljena."

 Ova prica je napisana 34 godine nakon navodnog dogadjaja. Do 1920-ih ova prica je dostigla te razmere da se Puss borila protiv psa, a ne kuje i da je taj pas bio 10 kilograma tezi od nje, a da ga je ipak lako pobedila. Takve tvrdnje su necuvene. Ja sam istrazio dokaze iz tog perioda i nasao mnoga neslaganja u vezi ove price, koja moraju baciti sumnju u autenticnost ovakve borbe. Prvo, ova borba je trebalo da se odrzi na Bill Tupper-ovom mestu u Long Acre-u. Spisak ulica iz 1862. godine kazuje da Bill Tupper nije imao posed u Long Acre, ali je posedovao krcmu Greyhound u Webber Row, Southwark, koji je bio dosta udaljen od Long Acre. Drugo, Long Acre je bio veoma prestizan okrug u kojem su se nalazile zgrade kao sto su Kraljevska italijanska opera, Teatar Royal Drury Lane, Floral Hall, Kraljicin teatar i naravno Kovent Garden. Ovo je bilo naselje srednje klase, a Stonehenge (John Henry Walsh), najveci istoricar iz polja kinologije iz 1860-ih nam govori da su odrzavanja borbi pasa bila zabranjena u centrima velikih gradova. Borba pasa na tako prestiznoj lokaciji ne bi mogla da prodje nezapazeno kod policije, koja je kako kaze Stonehenge, bila veoma odlucna u gonjenju ovakvih ilegalnih aktivnosti. Trece, Rawden Lee je izjavio da je Hinks odveo Puss sa izlozbe na borbu. Ovo je skoro sigurno nemoguce, jer su izlozbe 1862. godine odrzavane uz tajno sudjenje. Vlasnik psa je morao da ostavi psa na izlozbi i da ode. Vlasnik nije mogao da odvede psa dok god sudjenje traje, sto je trajalo po nekoliko dana. Cetvrto, Rawden Lee je izjavio da je Puss osvojila bitku sa samo nekoliko oziljaka na njenoj glavi. Melville, proslavljeni kinoloski umetnik nacrtao je skicu Puss tokom izlozbe u Holbornu 1862. nije napravio nikakav komentar o ranama na njenoj glavi. Da li ne bi prijavio ove rane ili ne bi bio sumnjicav u vezi njih? Da li ne bi posmatraci iz redova srednje klase komentarisali sveze rane ili ih ne bi prijavili? Da li bi organizatori izlozbe tolerisali izvodjenje zivotinje, koja je ocigledno u skorije vreme bila vinovnik borbe pasa? Rawden Lee je izjavio da u pricu generalno nije poverovano. Razlog ovome je sto prica nije istinita. I nije mogla biti istinita, s obzirom na previse nepravilnosti.

 

  U "James Hinks vrhunski stvaralac" ukljucujem detalje sa Holborn izlozbe. Neslaganje izmedu Hinksa i Tupera bilo je fokusirano na Buldoge, a ne na Bulterijere. Hinksov beli buldog je osvojio prvu nagradu, dok je Tuperov osvojio drugu. Izvestaji novinara ukazivali su na to da su sudije bile pristrasne kad su stavili Hinksovog belog buldoga ispred Tuperovog. Melvil je nacrtao Hinksovog belog Buldoga sa Holborn Show-a 1862. i slika pokazuje da je taj pas bio veoma lakih kostiju, a sto se tice izgleda tela, ono je naginjalo ka izgledu Vipeta. Jedan kriticar je izjavio da primerak cak nije ni bio pravi Buldog. Znaci, neslaganje izmedju Dzejmsa Hinksa i Tupera je bilo oko Buldoga, a ne Bulterijera, kao sto je Rawden Lee konstatovao. Ostali istoricari rase nisi polazili dalje od Rawden Lijevog pogleda na borbu izmedju Hinksove Puss i Tuperove zivotinje. Ovo vidjenje stvari je netacno, jer je Rawden Lee zamenio Hinksovog belog Bulterijera Puss sa Hinksovom kujom Buldoga. James Hinks II je 1930. napisao clanak za americki casopis "Dogdom" i tu je izjavio da je njegov otac ukrstao Dalmatinca sa Bulterijerom.

  U moje dve knjige "Jadan ja" i "James Hinks vrhunski stvaralac" pomenuo sam da je James Hinks koristio Dalmatince pri ukrstanju. Zasto bi James Hinks zeleo da ukljuci Dalmatinca pri formiranju Bulterijera, ako je hteo da oni budu psi za borbu? Dalmatinac bi umanjio borbene sposobnosti takvog psa. Dalje, Hinks je zeleo da kreira skroz belog psa. U takvim nastojanjima vrlo brzo bi se umanjili borbeni kvaliteti. Psi za borbu su gajeni da budu sto bolji borci i nije se gledalo na boju. Cinjenicama koje sam prezentirao u ovom clanku i u "James Hinks vrhunski stvaralac" dokazao sam da Hinks nije zeleo da stvori psa za borbu, nego nasuprot tome, hteo je da kreira psa koji bi bio modni detalj.

 
  1864. godine opis Hinksovog prvog priplodnjaka Madman-a pojavio se u "Field"-u, novinama za gospodu. Urednik casopisa je bio John Henry Walsh, alias Stonehenge, najveci kinoloski istoricar tog doba. Opis je uzet na Cremorne Show u aprilu 1864. i dat je ispod:
 
"Mnogi Bulterijeri, narocito veci primerci su dobro prosli, a pobednik je bio Madman, cist, aktivan i podugacak pas, kakvog samo mozete pozeleti, iako nije odgojen za biznis."

  
  Biznis na koji se ovde ukazuje su borbe pasa. Stonehenge, kao urednik ovog casopisa, ne bi dozvolio svom novinaru da ukaze na to da Hinksov Madman nije uzgojen za "biznis", ako je mislio da to nije tacno. Sada cu izloziti jake i neoborive dokaze iz 1860.-ih, kada je Hinks stvarao Bulterijera, da njegov napor nije isao ka tome da se stvori pas za borbe. Ako uzmemo u obzir broj izlazaka Hinksovih Bulterijera na izlozbe u periodu od 1862. do 1869, ukupno 82 puta, da li ne bi neki dobronamerni posetilac prijavio ocigledne povrede zadobijene u borbama? Zar stampa ne bi komentarisala ocigledne povrede zadobijene u borbama? U slucaju da bilo ko sumnja da komentari ne bi procureli, dozvolite mi da iznesem tri primera. Prvo, Stonehenge je napisao predstavku o borbama pasa koje su se odrzavale u Engleskoj 1860.-ih. Nije pomenuo James Hinksa, ali je ukazao na ljude koji su se time bavili. Stonehenge je imenovao lokacije, ali nije pomenuo Hinksovu krcmu. Suprotno popularizovanim verovanjima Stonehenge je izjavio da nije bilo borbi pasa u Birmingemu i da je centar borbi pasa bio u Walsall-u. U njegovom vidjenju borbi pasa Stonehenge je izjavio da su ljudi koji su se bavili borbama pasa tvrdili da su povrede njihovih pasa prouzrokovane medjusobnim carkama pasa u njihovim odgajivacnicama, ali on je te tvrdnje odbacio i optuzio ih za organizovanje borbi pasa. Stonehenge sigurno ne bi prihvatio izgovor o svadji u odgajivacnici, kao objasnjenje za rane koje bi se videle kod Hinksovih Bulterijera na izlozbama pasa. Drugo, Sir Edwin Landseer, cuveni umetnik, sudio je Bulterijerima na Islington Show-u 1862. godine. On je najzesce protestvovao zbog prakse kupiranja usiju. Tesko je zamisliti da bi Landseer kritikovao kupiranje usiju kao okrutni cin, a da bi u isto vreme ignorisao povrede koje bi bile zadobijene u borbama pasa. Stil kupiranja usiju za izlozbe, razlikovao se od kratkog secenja koje se radilo kod pasa za borbe. Izlozbeno secenje je bilo dugacko, sto pokazuje ilustracija Madman-a na strani 28 i 51 knjige "Jadan ja". Ovako duge usi bile bi blagoslov za vlasnike drugih pasa za borbu. James Hinks je svoje pse toliko cesto izvodio na izlozbe, da kad bi bili umesani u borbe na njima bi morali da se vide znaci tih istih borbi. Landseer nije imao komentar na bilo kakve rane, ali je izjavio da je kupiranje usiju okrutno. U prilog tome je i cinjenica da su Ilustrovane londonske novosti pomenule da im je drago sto je Lanseer ukazao na okrutnost kupiranja usiju. Da je Hinks svoje pse koristio za borbe, Ilustrovane londonske novosti bi sigurno komentarisale ocigledne tragove borbi. Najzad, novine iz 1860-ih i 1870-ih su sadrzavale mnoge clanke dzentlmena koji se potpisivao nadimkom "Bull Terrier". Ovaj dzentlmen je napisao tekstove koji su kritikovali praksu kupiranja usiju. Da su izlozbeni Bulterijeri korisceni i za borbe, zar takav gospodin ne bi komentarisao povrede? "Bull Terrier", Sir Edwin Landseer i Ilustrovane londonske novosti, svi su kritikovali kupiranje usiju, koje je u to vreme jos uvek bilo legalno i nije zabranjeno sve do 1895. godine (strana 81 "Jadan ja"), a mora da su igorisali povrede koje su nastajale usled borbi, ako cemo verovati da je James Hinks izvodio svoje pse na borbe. Jedan od Hinksovih londonskih prijatelja bio je gospodin McDonald, vlasnik Caledonian Scotch prodavnica u Long Acre. Ovaj gospodin je maja 1863. pozvao Hinksa da bude glavni sudija na izlozbi u Caledonian Scotch prodavnici koja je odrzana 1. juna 1862. godine. Gospodin Mc Donald je bio ugledan gospodin londonske srednje klase. Bio je menadzer na najvaznijim izlozbama pasa. Zar bi takav gospodin bio povezan sa Hinksom da je ovaj bio umesan u organizovanje ilegalnih borbi pasa? Naravno da ne! McDonaldova reputacija bi zauvek potamnela da se kretao medju organizatorima borbi pasa.


  James Hinks je bio veoma uspešan sa njegovim Bulterijerima.. Dominirao je izlozbenim ringom uzduzi popreko Engleske 1860-ih godina. Da bi bili uspešni, njegovi psi su morali da dobiju potvrdu sudija na izlozbama. Ove sudije su bile selektirane iz aristokratije ili su bile javne licnosti. Oni su sudili cele Divizije pasa, ne samo jednu ili dve rase. Takve osobe ne bi tolerisale izvodjenje na izlozbu pasa umešanih u borbe i zasigurno im ne bi dali prve nagrade. James Hinks je sigurno bio nestašnog karaktera, ali nije mogao da koristi svoje bele Bulterijere za borbe. Dokazi prezentovani u ovom clanku su ubedljivi. James Hinks je razvio Bulterijera da ovaj bude modni detalj novoj srednjoj klasi, stalno je izvodio svoje pse na prestizne izlozbe i zeleo je psa sa prošlošcu, ali ne ukaljanog u borbenom ringu.
 
Kevin Kejn            

 

              autor VladeM; 2002