Tvorcem rase smatra se Dzejms Hinks iz britanskog grada Birmingema, tačnije rečeno porodica Hinks, jer je za rigoroznu selekciju i strogo kontrolisano ukrštanje trebalo više generacija. Godine 1862. Hinks je na izložbi pasa u Londonu izveo svoju belu kuju "Pusi", i to je prvi pisani trag o postojanju bulterijera kao rase. Za taj dogadjaj vezana je i jedna anegdota, ali da bi bilo razumljivije šta se zapravo dogodilo, moramo se vratiti na sam početak XIX veka.

   U tim surovim godinama širom Evrope bile su popularne borbe pasa sa medvedima, bikovima i drugim psima, a pošto su samo bogati imali privilegiju da poseduju medveda ili

bika,pasa za medjusobne borbe je bilo najviše . Englezi su prednjačili u uzgoju kvalitetnih primeraka, a osobina koja se najviše potencirala bila je hrabrost. Ukrštali su različite primerke, i došli do zaključka da je najviše uspeha u borbi postizala kombinacija terijera i buldoga.

   Terijerom je tada smatran svaki pas koji je imao uspeha u lovu pacova, miševa i drugih štetočina (organizovana su i takmičenja u kojima je pas ubacivan u ogradjeni ring u kome su pacovi, pa se merilo koliko će pacova zadaviti u odradjenom vremenu). Glavna osobina koju je bulterijer trebalo da "povuče"od terijera je, pored hrabrosti, okretnost, brzina i dobro koordinisano kretanje.

   I buldog Hinkovog doba nije mnogo ličio na svog savremenog dvojnika. Imao je tešku, veliku glavu i jak prednji deo, širok grudni koš i kompaktno, dobro balansirano, mišićavo telo. Može se reći da je ličio na današnjeg stafordskog bulterijera. Glavne osobine koje su tražene za bula su jaka glava sa izuzetno jakim vilicama i odlučan, uporan, dugotrajan zagrižaj.

   Kada su 1835. godine u Engleskoj konacno zakonom zabranjene borbe pasa, velike odgajivačnice kakva je bila i Hinksaova morale su da se prorijentišu na uzgoj (i prodaju, naravno) drugačijih pasa, pa je tako počela priča o psu prijatelju, dadili i telohranitelju istovremeno.

  I da sad najzad kažem i onu anegdotu sa početka priče. Kuja Pusi bila je jedan od prvih predstavnika Hinksove vizije bulterijera. Izgledom se dosta razlikovala od čisto borbenih pasa od kojih je poticala jer je Hinks da bi sjedinio dobre sapi, plećke i gornji deo sa čvrstim zadnjim delom i sigurnim zglobovima u parenje uveo i dalmatinca, a možda i kolija.

     Pusi je bila višlja, elegantnija i naizgled nežnija od pasa koje su izveli drugi odgajivači, koji su i dalje gajili stare neugledne borce. Zato su se kolege podsmevale Hinksu, a jedan ga je iz zlobe izazvao da pusti Pusi u borbu sa njegovim psom. Pusi je iz borbe izašla bez i jedne rane, ubila je sirotog terijera i otišla da primi pehar.